dilli njuz

zadnji dan... sad su nam podjelili diplome, dobila sam C ali stvarno moram istaknuti da su nam 30 posto bodova automatski oduzeli zato kaj nismo pisale test u prvom polugodistu (zato kaj nismo bile u indiji ) i jos nismo mogli vidjet svoje testove, tak da im nis ne vjerujem kaj su mi napisali na rezultatima :) ali nek im bude, u biti koga briga, jel da?
isslikali smo se sa svima iz razreda i izmjenili email adrese, i sad svako svojim putem... uglavnom svi jos ostaju u indiji barem mjesec dana, idu na gou ili keralu, ali nek si sam oni idu kam hoce, ja idem DOMA!
uzasno brzo mi je sve proslo i ne mogu vjerovat da cu za 3 dana biti u zagrebu!
moram vam ispricati o cudu koje mi se jucer dogodilo, a da bi mogla o tome, moram poceti s nasim putem u dharamsalu. dakle u nedelju predvecer, krenusmo nas dvije, nakon ispita i svih stresova (za koje sad nemam vremena, he he) malo se odmorit i relaksirat u podnozje himalaje. bus krece u 16, a stize u dharamsalu oko 8,9 ujutro. to je 17 sati (a u vodicu pise 12) no dobro, ajde zrtvovat cemo se da bi vidli himalaje... i tako, uzmem si ja knjigu i tekicu u koju si sve pisem da mi ne bude dosadno u busu. aha. niti sam kaj citala, niti pisala. ali sam zato ostavila tekicu u busu i fino se iskrcala, otisla u hotel, legla se odmorit i onda mi sine! bila sam tolko ljuta na sebe kaj sam to ostavila u busu, i skoro sam se rasplakala jer mi je tamo SVE! svaki dan otkad sam u indiji, sam si zapisivala kaj smo radili i di smo bili, isto tak kad sam bila u istambulu... i jos su mi neke adrese i fotke bile tamo, a shmrc, kak sam to mogla zaboraviti... :( i onda idem ja zvat agenciju s kojom smo isli (lik mi je dao podsjetnicu, eto, takve stvari ipak necem sluze...) i objasnim tipu kaj je bilo, pa jel bi mogao on nesto uciniti. 'nazovite mog sefa na mobitel' zovem sefa na mobitel, a on 'nisam u delhiju, zovite moj ured' zovem ured ponovo, a oni znaju da sam to ja i ne zele podici slusalicu! bas nam je grozno poceo taj nas relaksirajuci izlet! ja sizim zbog tekice, nede povraca kroz prozor jer joj je zlo, a mi se vozimo u lokalnom busicu nekakvim vijugavim cestama (to je drugi bus, jer smo kasnije isli vidjet susjedno selo) a dharamsala ruzna... mislim, nije ruzna, u usporedbi s nekim drugim mjestima u indiji je predivna, ali bome nije ni ljepo mjestasce s malim kucicama i poljima kak smo si mi zamisljale. tak da smo se prilicno razocarale, i jos dodemo u to susjedno mjesto vidjet to neku tvrdavu, i naplate nam upad 100 rupija! svugdje u indiji za te spomenike i slicno imas upad za indijce i za strance. ok, ajde de, oni su siromasni, a englezi i amerikanci bogati pa recimo da se moze strancima malo vise naplacivat. ali malo vise, a ne indijac 5 ili 10 rupija, stranac (obicno) 250. (taj mahal je vrhunac, 750 rupija) ali isto tak nije fer da se hrvatima naplacuje ko amerikancima. a sigurno i siromasni amerikanci zele vidjet taj mahal! mi smo se protiv te nepravde borile s nasom studentskom vizom i registracijskom knjizicom, tak da su nas skoro svugdje pustili po indijskim standardima, osim u agri i svim tim glupim selendrama. ko je ikad cuo za kangru i tvrdavu u kangri, i onda nam tam ti debili ne zele dati ni malo popust i moramo platit 100 rupija! to je bas malogradanski kompleks, isto tak nam nisu htjeli ni malo popustit u sanchiju... al nek im je, sad su si zaradili valjda za mjesec dana. tak da nam je prvi dan bas bio ne grozan ali ono svi ti stresovi... a zaboravila sam pauka! idemo si trazit sobu, i dodemo u drugi hotel (o prvom mi se neda) lik nam otvori vrata a na zidu iznad kreveta OGROMAN pauk. ja se ne bojim bubetina, ali ovaj je fakat bio ogroman, velicina dlana... izgledao je ko one tarantule, sam kaj nije bio dlakav... onda je lik izbaci tog pauka iz sobe, a mi pristale na sobu... svjesne smo cinjenice da nam je u sobi bio neki rodak tarantule i to nam je strava, al nemremo vise... kasnije smo u kupaoni nasle bebu tarantule, al je ta beba bila jako dobra i sam je stajala u kutu tak da je sve bilo ok.
drugi dan krenusmo u mcleod ganj. to je u biti dio dharamsale, ali je nekako i drugi grad (he he) i tam se skupljaju svi globetrotteri i backpackeri koji nisu na goi ili u rishikeshu... zato mi to ni nije bio prvi izbor, jer me djelomicno zivciraju takvi ljudi, ali po nekim kriterijima i ja spadam u tu grupu, pa sam dva dana s njima mogla probavit. sladak je taj gradic, ima par ulica koje su prepune hostela restorana i ducana, sve u tibetskom djiru, sareno, simpaticno za mnogobrojne turiste. e nigdje nisam vidla tolko turista! a moza mi se tako samo cini jer se npr. u agri bijelci stope s indijcima pa ih ne kuzis, a tu bas ne dolaze indijci... i tako, tam svi chilaju, idu od restorana do restorana, kupuju, uce svirat table ili rezbarit drvo, ili najgore filozofiraju nesto... i to je cak ok, ali bilo mi je grozno cijelo vrijeme nasuprot tome gledat jadne tibetance. mislim oni su totalno simpa i dragi ljudi, stvarno su ljubazni i odusevio me njihov turizam koji za razliku od naseg, uz uslugu, ukljucuje i smijesak (koji fakat djeluje iskreno) i da ne znam kaj se dogada s tibetom, mislila bi da je njima tam totalno super i da ful uzivaju... dodem u ducan u kojem prodaju stavari koje se izradile novopridosle izbjeglice. i oni se svi smjeskaju, ljubazni su, dragi... ne kazem da sad trebaju bjesnjet i vristat na sve, ali mislim da bi se ja tako osjecala da sam morala bjezat preko najveceg planinskog lanca na svijetu jer nekima ne pase moj nacin zivota i zele moju zemlju za nuklearne pokuse. kasnije smo isle i u muzej o tibetu i sve to je stvarno prestrasno... ma ja ne mogu nikako shvatiti kolka moze biti ljudska zloba, glupost, okrutnost ili kaj to vec je... al necu vise o tome. da zavrsim s necim ljepim, a to je da sam jucer kad smo se vratili doma isla u agenciju da barem probam nekako povratit svoju tekicu. i lik odmah 'you lost your book?' zvao je barem petero ljudi da nade bus u kojem sam ostavila tekicu i na kraju mi je sredio neki auto koji me otpeljao do mjesta di je taj bus bio i tamo me docekala tekica... mozda vama ovo ne zvuci tolko genijalno, ali meni je to ko neko manje cudo. :D ubuduce malo vise pazim na svoje stvari (do iduceg puta) i vise cu se truditi da ne govorim samo kolko su ti indijci ludi i grozni, jer su nekad bas supac!
a sad idem doma, pakirat se i uzivat u zadnja dva dana ovdje, a onda cu uzivat doma. mislim da su svi shvatili, sad dok me nije bilo, kolko sam im u biti super
namaste!

prekjucer sam pocela brojat dane kad idem doma. onda je bilo 17, znaci da je danas 15. ajme to su dva tjedna!!! super se osjecam jer mi je tu super i jos bi ostala, ali isto tak jedva cekam da dodem domeka!!!
e da, samo jedno kolektivno upozorenje svima... da mi niste slucajno komentirali kak nisam uopce pocrnila. ne znam kako je to moguce, a nije ni plavusa pocrnila, tak da stvarno nije u pitanju samo moj arijski pigment. niti mi ne morate lagat, ono kao ma jesi pocrnila, jer cu se onda osjecat glupo :) samo se svi ljepo pravimo kao da se nis nije dogodilo!
joj otkrila sam smajlice i mogucnost mijenjanja boje... kak to prije nisam skuzila?
posto sad ovaj tjedan imamo ispite nema bas nekih uzbudljivih novosti i vijesti koje bi podjelila s vama. osim da je moj problem loseg sna napokon rijesen. odkad sam dosla sim, uglavnom bi uvijek malo spavala, ne znam kako i zasto je to moguce, ali svaki dan bi se probudila u 8, 9, sama od sebe. ali sada kad se mora uciti, spava se popodne, navecer, ujutro... stalno! jucer sam isto isla rano spavat, uspavala me hindska knjizevnost (iz koje smo danas pisali ispit, sve sam znala, nje nje nje) al je bilo vruce i stalno sam se vrtila... u jednom trenutku sam ocito napravila super pozu (sigurno sam malo i slinila) tak da me plavusa odlucila sikat. valjda kak je blicnulo, otvorila sam oci i sva se prepala jer mi ova stoji iznad mene i blica mi ali dobro, nek joj bude, sigurno cemo se svi moci smijati toj fotografiji zajedno. osim ako nije pre jeziva i inkriminirajuca (je li to rijec?)

mora da vam je svima super zanimljiv ovaj moj blog koji pisem svake prjestupne, ali kaj cu kad sam busy daisy...
danas je bio zadnji dan skole i u srijedu nam pocinju ispiti, tak da sad moramo strebat, a vrijeme je bas super za strebanje... kad udes u nasu sobu koja je na krovu, dobis toplotni udar, cak i po noci kad je vani bas ugodno. imamo na stropu onaj propeler ali je malo potrgan i moze ici samo kad stavis na najvecu brzinu, a u tom slucaju svi papiri i druge leprsave stvari pocnu letit. lol. imamo jos jednu spravu, izvana, na prozoru. to se pak zove cooler. metnes vodu unutra, a iznad je isto neki propeler, pa ti puse hladan zrak. koji je fakat hladan pa se nakon nekog vremena pocnes smrzavat, a kad ugasis to, opet ti je vruce. tak da smo u svakom slucaju nezadovoljne... :)
sad vec jedva cekam da idem doma, al s druge strane kad se sjetim kaj sve moram napravit pocne me hvatat panika. osim ispita, i zadnjeg izletica podno himalaja (yey jedva cekam) moram obici 3 jos placa, a da ne spominjem polovicu delhija koju jos uvijek nisam vidla... imam feeling ko da sam tu tri tjedna, a ne tri i pol mjeseca. i bas je cudan taj grad, ponekad mislis da bi poludila kad bi morala zivjet tu, a nekad je tak super... kaj FAKAT FAKAT ne podnosim je to njihovo trubljene. stalno trube! prazna je cesta, ti hodas totalno uz rub, uopce nikom ne smetas, a oni moraju trubit. kao da se pomaknes. a kak je tek na punoj cesti uopce necu komentirat. ne kuzim koji je smisao trubljenja, ako to stalno rade, jer se onda niko vise ne obazire na to. grrrr! bas mi to para zivce, skuzila sam da nemogu doci od tocke a do tocke b, bez da mi neko ne digne tlak i da ga ne posaljem u rodno mjesto ili tak nesto. malo sam se zabrinula za sebe, jer me inace zivciraju zivcani ljudi, i inace mi je tak glupo kad se u prometu ljudi deru jedni na druge, ali sada sam i ja postala jedna od njih. he he, bilo mi je super kad smo morali opisivati svadbe u svojoj zemlji, pa sam ja pocela govoriti kak u hrvatskoj kad vidis aute u koloni kak puno trube, onda znas da je neka svadba. onda sam morala pocet objasnjavat kak kod nas ljudi ne trube stalno ko ludaci, ali mislim da me nisu mogli dozivjet. :) mislim da da je sve ostalo savrseno tu, ne bi mogla zivjeti u zemlji di svi konstantno trube.
a sada sljedi sama tema, delhi IN/OUT
-trubljenje
-totalno zagadenje i prljavshtina (ok, na stranu bacanje smeca di ti se sprdne, ali par dana nam je iz pipe isla zuta voda. zuta! mislim fakat ono, preodvratno. i na selu smo imali vodu s bojom, okusom i mirisom, ali ipak to je bilo selo, pa je voda iz bunara,bla, bla. al ovaj delhi je tolko otrovan, ko zna od ceg je ta zuta boja bila. :( a prekjucer navecer su nam dosli misevi u sobu. jupi! imamo miseve po cijeloj kuhinji i to sam nekak prihvatila, jer su mali, slatki, i nisu to stakori, pa ono... al da mi dolazi u sobu, da mi se sece oko stvari i po kupaoni i svako malo mi protrckara okolo... skuzila sam da se bojim misa, bez obzira kolko je malen i sladak! :) al jucer nam nije dosao, mozda je skuzio da nema nis u nasoj sobi za njega)
******
ljudi moji, kaj mi se sad dogodilo, ne znam uopce kako da vam to opisem... pisem ja svoj blog, nede na drugom kompu pise mejlove i dolazi joj lik, madam can you change your computer? a ona njemu, sva onako pristojna, joj a jel bi mogla ja zavrsit svoj mejl, pa cemo se onda zamjenit, bla bla. i tako ona ide sejvat svoj mejl da bi mogla tom glupanu ucinit uslugu, iako je ona musterija koja placa. i prebaci je na komp koji joj jos uvijek nije otvorio stranicu. al to je njen problem. za dvije minute dolazi meni, jel se mogu preselit na drugi komp, a ja sam mu jasno i glasno rekla ne, sad pisem nesto, za pet minuta moze. (i bas sam bila bezobrazna, ali s pravom. stroga ali pravedna, lol) ok odlazi lik, dolazi drugi za 10 sekundi i sam kaj mi nije zatvorio stranicu, da on mora sad nekaj napravit na kompjuteru. pa daj covjece, fak of, jel vidis da pisem. i onda su me preselili na nedin prvi kompjuter. mislim stvarno. kaj oni sad izvode, to ni sami ne znaju, a da ne govorimo o osnovama bontontona... :) ne znam zakaj se sad cudim, jer takve gluposti stalno dozivljavam u indiji, ali oni fakat nisu normalni... ko neki dan, vracamo se navecer iz kina i otpadne nam kotac s auto rikshe. da, da, tokom voznje nam je otpao kotac s auto rikshe. i to bas na mojoj strani tak da sam se ja sva protresla. i ono 2-3 sekunde sam bila fakat u soku. i tak se zaustavi nasa rikshica, nas tri se gledamo, dolazimo sebi, a ja pogledam kroz 'prozor' a na drugoj strani ceste se kotura nas kotac. e ak ovo nije bila scena iz nekog crtica onda ne znam kaj je. i izlazimo mi iz rikshe, a sandra vadi novcanik. jesi ti luda, kaj ces mu placat, mogle smo poginut. i ona njemu plati 15 rupija (a na taksimetru je bilo 25) i lik se pocne svadat s nama da je na taksimetru 25 rupija. a ja prozivljavam drugi sok, jel taj lik normalan da uopce ocekuje bilo kakve pare, i jos se zali kaj u ova daje bar nesto. i sandra se svada s njim, a nede mu prijeti da ce zvat policiju, ja pokusavam smislit kak se na hindiju kaze mogli smo poginut, debilu jedan. i okupilo se par prolaznika, i cak su i oni bili na nasoj strani, i rekli su nam da sam odemo i da se vise uopce ne razgovaramo s tim likom... sretno smo stigle doma, s drugom rikshom, kojoj na putu nije otpao kotach.
dakle, delhi OUT
-trubljnje
-zagadenje i prljavstina
-glupi sajber kafici
-vozaci riksha
-jadnici (sve beskucne zivotinje koje niko ne sljivi, i miljarda beskucnika, nedodirljivih, bolesnih koje isto niko ne sljivi)
IN
-mango i kokos na svakom koraku
-tisucu tvrdava, grobnica, palaca, koje su okruzeni super parkicima, totalno izolirani od kaosa okolo (makar ih pola jos nisam vidla :( )
-knjigice i cedei, sve bi ih pokupovala
-placevi
-mogucnost da odes kud god ti se sprdne, sjever, jug, istok, zapad, vlak, bus, avion... kud god hoces (ak imas vremena i para ((barem malo para za vlak i bus))

dakle zadnji put nisam stigla ni zatvorit zagradu, pa da sad zavrsim o tim casnim sestrama i misi u indiji....
misa je bila super, i cak sam skuzila da bi se opet mogla vratiti na put istine kad bi tak bilo i kod nas. :) ono, ta mala crkvica, fino sjedis na podu (a ne gnjece te sa svih strana ko sardine), slusas vani kak pticice cvrkucu i pjevas si... misa je bila na hindiju, kao sto rekoh, i cak sam cijelo vrijeme kuzila kaj se dogada, prepoznala sam kajanje, zdravomariju i sl. kad su bili, a evandelje sam skoro pa skuzila. i cak sam se dvoumila dal da se odem pricestit ili ne, znam da se nisam ispovjedila 100 godina pa to ne bi bas bilo u redu, i onda mi je stigao znak. kad se trebalo ricestit, svi su se digli, i ja s njima, ali mi je noga tako utrnula ko nikad u zivotu... :) nis nisam osjecala i kad sam se digla, skoro sam pala. i dok su mi ganesh i nede pokuavali pomoc, tocnije dok su me bljedo gledali kaj mi je, vec je pricest bila gotova. tako da se ipak ne smije pricestit ako se niste ispovjedili! kasnije, nakon mise smo malo pricale sa sestrama i jedna me pitala kaj mi je bilo s nogom. niko nis nije komentirao u vezi naseg nepricescivanja, al nam je ganes pitao zakaj se nismo pricestile i da je to bilo bas cudno. onda smo mi rekle da se nismo ispovjedile, a on je reko svejedno, da smo se trebale. i onda smo mu pocele pricati o ispovjedi, kaj je to tocno, i to ste trebali vidjet... ajme, morate reci sve grijehe, bas sve? i opisati detalje? :o nije on mislio nista lose o svemu tome, ali mu je opet to bilo toliko cudno... super su mi te situacije (a u indiji ih ima mnogo) kad skuzim da su meni najnormalnije i same po sebi razumljive stvari drugima tolko cudne i neobicne... stvarno je sve relativno. a opet kolko god smo razliciti i ne mozemo se prestat cudit jedni drugima, opet smo svi isti :) svi se cudimo drugacijem i mislimo da je nase najbolje i najpametnije...

evo, da vam i o holiju napokon napisem koju, kao sto sam obecala...
holi vam je jedan jako ljepi praznik. hinduisticki, ali kolko sam ja skuzila slave ga svi, zato kaj taj dan obiljezava kraj glupe i dosadne zime i pocetak ljeta, kojeg obozavaju svi normalni ljudi. nadam se da je i vama u hrvatskoj bio holi jer mi vec dosadujete mailovima 'tu je ruzno pada kisa/snjeg' ;) pa sretan vam holi (ili na hindiju holi mubarak ho!) :)
mjesec dana prije holija ljudi pocnu skupljat grancice i slazu ih na hrpice, to sam vidla cak i po cestama u delhiju. onda noc prije holija se od toga napravi vatra, pa se pjeva, plese i sl. ako si musko. nas ganesh nije htio voditi na to paljenje vatre jer je rekao da tamo obicno idu samo muski, jer pjevaju jako proste pjesme, a kad bi mi dosle onda bi bile jos prostije. ajde dobro. ko da nikad nisam vidla lomacu! :) onda su se iduce jutro ljudi cijeli dan gadali s tim pepelom. nama nis nije bilo jasno jer za holi kazu da je to praznik boja i znali smo da se ljudi taj dan gadaju bojama (u prahu ili se poljevaju obojanom vodom. slicno ko norijada) pa zakaj se oni sad gadaju samo sivim prahom? onda nam je ganesh objasnio da je to od te vatre, i to je takav obicaj. e da, a vatra se pali jer je to simbol unistenja zla i svega losega iz prosle godine. nekad davno je zivio neki kralj, vrlo ohol i zahtjevao je da se svi klanjaju samo njemu. al je imao vrlo poboznog sina, koji se odbio njemu pokloniti jer jesmatrao da je bog iznad kralja (a on je bio vrlo pobozan) i onda se taj kralj urotio sa demonicom holikom (koja je ili njegova kcer ili nes tak slicno). ona je imala plast koji te cini da ne izgoris u vatri, i sad nisam nikako mogla skuziti zasto, ali doslo je do situacije da su se taj pobozni sin i demonica nasli u nekoj vatri. i ona je unatoc tom plastu izgorila, a on,nekim cudom nije. tak otprilike ide ta prica, nisam bas najbolje to prepricala, al eto... tako da holi simbolizira novi pocetak. ljudi stavljaju jedni drugima te boje jer kad se svi obojamo, onda smo svi isti, nema nikakvih razlika medu nama. i ak si imao neke neprijatelje, onda ti je holi prilika da se pomirite, tj. zaboravite na sve kaj je bilo i krenete ispocetka. mi smo se isto bojali, ali kak je svima ganesh prije holija nam stave samo malo boja jer smo ipak mi mimoze (nije to reko, al je to bila bit) to nije bilo bas to, al je ipak bilo fora. isli smo od kuce do kuce i stavljali zaleni i crveni prah na sve ljude na koje smo naisli. a najjace od svega mi je kaj se ljudi cijeli dan obojani, a najdraza boja im je definitivno roza, i oni tak hodaju okolo. mislim, bilo mi je smijesno vidjet ljude na biciklima, prodavace u ducanu, dedeke koji se setaju, djeca vode koze, svi obojani u rozo, a drze se ko da nisu obojani u rozo... :D ko u nekom futuristickom filmu.
e da, a taj dan (15.3.) smo se digle u 6 ujutro i isle na misu. jel mozete vjerovat da se ja dizem u 6 ujutro da bi isla na misu??? dan prije smo isle vidjet bolnicu i skolu koju vode te casne sestre i kad su cule da smo mi krscanke, odmah su se odusevile i pozvale nas na krunicu i na misu, barem jednom da dodemo. i ako hocemo, moze biti misa na engleskom. al smo im rekle da mi ocemo misu na hindiju. i bas je bilo super. prvo je bilo super jutro, izlazak sunca, svi jos spavaju i to. onda smo dosle u tu malu crkvicu , i nije bilo nikog osim nas, tis 6 sestri i 3 cure koje su se preobratile na krscanstvo (kasnije mi je ganesh rekao da ti misionari u principu ucjenjuju ful siromasne ljude, pomazu im, a onda ak hoces da ti malo vise pomognu, moras se preobratit. bas uzasno, ali tipicno. no osim toga, sve ostalo kaj mi je ganesh ispricao o tim sestrama mi je super zvucalo, i bas me odusevilo sve to. kad smo ih dosle prvi put vidjet, bilo je s nama hrpa seljanki, i sa svima njima su pricale, znale su kak se zovu svi oni...
a sranjola, moram ici, a bas sam se uzivjela... drugi put onda!

upravo smo ispratile ganesha, danas krece za hrvatsku (dobio je stipendiju na 3 mjeseca), sutra vam stize, pa se mozete druzit s njim, vjezbat hindi i slicno. :)
a ja da nastavim o svojim seoskim dogodovstinama. 2. dan smo isli u kushinagar (40ak kilometra od sela) to mjesto je poznato jer je buda tamo izdahnuo i dostigao konacnu nirvanu. pa smo opet vidli jednu stupu koja navodno obiljezava mjesto di su ga kremirali i puno razlicitih budistickih hramova. do tamo smo isli na motorima. lol, to ste trebali vidjeti. zene u indiji ne sjede na motorima normalno, nego onak postrance, ko kad u filmovima zene jasu konje. pa smo se i mi tak sjele. cak imas i dizajnirano s ljeve strane da si oslonis noge, a iza imas ko neku ruckicu da se primis. mene je vozio jedan ganeshev frend, kojem je nadimak bablu. i lik je bas bablu. totalno je smjesan ali na simpa nacin. malo je gej, ali opet ne skroz. indijski metro. :)svaki put kad bi stali negdje i kad bi skinuo kacigu, iso bi si popravljat frizuru i cesljat se!!! (a ima skroz kratku kosu) inace ne volim motore (pogotovo kad sjedis na njemu ko debil) al je bilo bas fora vozit se kroz polja i sva ta sela... sve zeleno oko tebe, kud god se okrenes, zeleno, sto volim zeleno!
e da, a taj kushinagar je medu lokalnim ljudima poznat kao mjesto di se nalaze budici muz i zena tj. obitelji kad ugovaraju brakove. prije nije bilo dozvoljeno da se cura i decko vide prije braka, ali danas u ova moderna i liberalna vremena, mogu se vidjet jednom i odlucit. tako su se i bablu i ganesh prije par mjeseci nasli s babluovom nesudenom, ali su nakon sat vremena razgovora odlucili da ona ipak nije za bablua. pitala sam ga na temelju cega je on to odlucio, ali je liku bilo tolko ocito neugodno kaj ga to pitamo, sam se smijao i nije nam htio odgovorit, pa smo kasnije pitale ganesha to, al onda ni on nije bio bas prejasan... rekao je da su izgled ocjenili sa 7 (od 10) a ono kaj je pricala 5 ili 6 (ne sjecam se). uglavnom, jednostavno su odlucili da ona ne bi bila appropriate for him. ali si je bablu uspio naci neku koja je appropriate, i zene se u 12om mjesecu. vec nas je cijela obitelj pozvala na svadbu, a neki su predlozili da ostanemo do svadbe. ja sam rekla da mene doma ceka moja mama. e da, i SVI u selu su nas pitali: 1. da li ste vi udane? 2. a kada cete? (ne da li cete nego, kada, i to kad vec jednom) a neki su jos nadodali, pa zasto, nemas nikakvih nedostataka, tako si ljepa ILI udajte se tu u nasem selu ILI udajete se za indijca i ostanite zivjet s nama. ja sam onda rekla da mi je mama zabranila da se udam u indiji.

evo mene vratila sam se sa sela... kad smo kretali 'doma' (nazad u deli) malo su mi se zasuzile oci, tak da vam je sve jasno kak je bilo lepo tam...
krenusmo u petak navecer. da skratim pricu, trebalo nam je 22 sata do tamo. a posto je bio holi svi zivi su se uputili u svoje rodne krajeve da tamo slave, pa je u vlaku bila guzva ko u jedanajstici u 7 ujutro. ganesh nam je kupio karte jos prije dva mjeseca i jedva smo dobili mjesto, tj. morali smo lezaj (to su spavaca kola) djeliti. ja s nede, a g. s nekim likom. ljudi koji nisu dobili svoje mjesto su spavali svugdje i u pozicijama za koje bi ja prije ovog puta mislila da su nemoguce. inace, na nasem mjestu je kad smo mi dosli sjedila neka zena s djetetom, a onda smo je mi otjerali. malo nas je pecnula savjest, al kaj sad, da sjedimo na podu i da nas svi gaze? tak vam je to u indiji, zakon jacega vlada ovdje. osim praga tolerancije koji imaju indijci fascinirala me i cinjenica da su navecer u roku od pet minuta svi zacepili, pogasili svjetla i krenuli spavat, ko da su se dogovorili. (inace je svugdje nekakav kaos, galama, guzva..) ali isto tako su se ujutro (oko 6, 7h) svi poceli derat, bez pardona i obzira za druge koji mozda malo duze spavaju.
nekako smo stigli u gorakhpur (prvi veci grad od ganeshevog sela) i tamo presjeli na drugi, putnicki vlak koji nas je doveo do sela pored njegovog sela, a u koje smo isli u kolima koje je vuko neki jadan mrsavi ofucani konj (bogchek!) (jel vam sad jasno di sam ja bila?) inace taj gorakhpur mi je definitivno najgadniji grad u indiji. tam zivi malo manje ljudi neg u zagrebu, dakle prilicno je velik grad, a opet je u svojoj biti ruzna i prljava selendra. i smrdi poprilicno.
ali zato je belvanija (ganeshevo selo) totalna idila (za ljude koji tam dolaze na tjedan dana)! odusevile smo se ganeshevom kucom jer je ljepa, sva ofarbana u tirkiznu boju (s crvenim rubovima) i nismo ocekivale takav 'luksuz'. i soba nam je bila ljepsa neg ova u deliju... g. ima starijeg brata i mladu sestru (moje godiste) koja ima 2 klinca. ona inace ne zivi u toj kuci, ali je dosla na mjesec dana ucit za neki ispit, i s njom je bio mladji klinac rishu (3 godine). a brat mu je ozenjen, i ima troje: kundan (12), kajol (9) i ansu (5) i to su tolko divna djecica da vam ja nemrem to opisat. stalno se nesto smiju, ful su pristojni, dobri, ma nemres bilivit! nisam si mogla odabrat najdrazeg... e a mama njihova (opet bhabhi - to je zena starijeg brata) je tolko divna i ljepa,... znam da sam i za prvu bhabhi rekla da je predivna, ali ova je stvarno najljepsa, he he... mozda je tajna ljepote u tome da se udas sa 16 i rodis 3 djece? :)
uglavnom, niko ne zna engleski tam, tak da smo morale koristit taj hindi, makar oni inace pricaju drugi jezik (bhojpuri) ali jako slican hindiju, tak da znaju svi i hindi. ali ja sam odustala od hindija, ne znam zakaj mi je taj jezik tolko tezak... i ovdje opcenito se indijci bas ne cude previse kaj mi znamo (recimo) hindi. stalno nam se obracaju na hindiju, a ne bi mozda mogli pretpostavit da smo mi stranci, pa ne znamo hindi? i kad im kazes da ucis hindi, onda njima to znaci da ti definitivno znas hindi. pa pricaj ona! a kad im kazes, nisam vas razumjela ili molim vas ponovite to jos jednom, ne trude se govorit sporije, ne mumljat i gutat slova i sl. (to je sad bilo opcenito, a ne samo za ganesheve, da me ne bi krivo shvatili) tak da sam se ja najvise druzila s klincima, s njima smo se sve fino sporazumjeli, i uopce nam se nisu rugali kaj smo mutave. he he. kad vam kazem fina djeca!
inace, sve ovo kaj sam vam dosad pisala kak bulje u nas, tek sada vidim kako sam zivjela u zabludi. to nije bilo buljenje. to je naljepnica za ono kaj smo dozivjele tu... kad smo stigle naravno da su sva djeca dotrcala i stoje prede kucom i gledaju nas i cude se i ovi ih tjeraju a oni se vracaju... a onda im mi kazemo namaste, pa se prepadnu i bjeze od nas! :) kad smo isli u susjedno selo posjetit ujaka, sjedili smo u dvoristu i cijelo vrijeme kaj smo mi tam pili caj u dvoristu je stajalo 20ak klinaca i par teta. i onak te gledaju neprekidno, skoro pa ne trepcu... a ujna nama nosi svakakvu hranu, malo keksa, pa tosta (to mi je nesto najgluplje kaj su nam servirali, ono kruh za tost, ali oni su vjerojatno mislili kak mi-strankinje volimo takve stvari) pa pladanj s nasjeckanim jabukama. a nama bed. osim kaj nas cjeli dan svugdje sopaju, jos ta jadna djecica bulje u nas. pa jel mozemo njima dati? da, ali oni nece uzet (kaze ganesh) ti im moras dati. i nede se digla da ih ponudi a oni svi bjeze od nje. uzas! kolko je to smjesno tolko je i blesavo. i onda smo ih nekako uvjerili nek uzmu, al je nede morala svakom davati u ruku po jedan komad, a oni su to uzeli onako u sklopljenim rukama (kao da su jako zahvalni)... ma pregrozno! ja uopce ne znam kaj su si oni mislili. mislim, jasno mi je da nikad nisu vidli bjelce, al opet... a najbolja mi je bila neka baka, susjeda, koja je dosla kod ganesha i onda nas malo gledala, pa je skomentirala da zakaj mi imamo tavu ruznu boju kose, da si moramo metat ulje na glavu pa cemo imat ljepu kosu ko bhabhi. onda sam ja (uvrijedeno) rekla da ja imam ljepu kosu, pa je ona rekla da je moja u redu, al nedina nije, kakva je to boja (ko nezna, nede je plavusha) i onda nas je jos pitala kaj mi jedemo. a ja sam rekla da nemamo rotije i paranthe, nego umjesto toga kruh. i onda je ona barem u tri navrata rekla kak mi mozemo prezivjet od tog kruha, i fakat se baka sva iznervala. onda kad joj je jos g. reko da je on vec bio u hrvatskoj i da je jeo kruh i da mu nis nije bilo i da ce ici opet u hrvatsku, ona mu je rekla nesto u stilu da je lud. a kad joj je bhabhi rekla da ce se on ozenit u toj hrvatskoj (di ljudi jedu kruh) baka je (ne pretjerujem) uzasnuto vrisnula i rekla mu da ne ide! eto kolko god je meni (i vama) ta indija luda i cudna, mislim da sam ja njoj jos luda i cudnija. pogotovo zato kaj mi njima uvijek govorimo samo ono kaj mi nemamo: mi nemamo rotije, nemamo sarije, nemamo mljeko buffalo-a (jel to bizon, mislim bizon mi zvuci vesternovski), nemamo ovo, nemamo ono, nemamo svoju filmsku industriju, brisemo guzicu wc papirom i sl. kak da ja njima objasnim kaj mi sve imamo... kako oni mogu shvatit da je moguce zivjet bez da si okruzen s miljardom tisuca ljudi i slicne stvari, dok sve to ne vide sami? a ne da im samo to pricaju neke dvije cudakinje, od toga jedna od njih plavusha? :) a druga ima izbusen nos na krivoj strani? he he, par osoba mi je vec prigovorilo kako je to imam na desnoj strani izbusen nos, da je to krivo. onda ja njima idem objasnjavati kako obicno u hrvatskoj ljudi ne buse nos pa kaj sam ja znala... ali u biti, moj nos uopce nije izbusen na krivoj strani. na sjeveru indije zene buse nos na ljevoj, a na jugu indije na desnoj (a vidla sam par i da imaju s obje strane) tak da ove koje mi seru nemaju pojma o nicem. ja sam s juga indije! :)
imam jos toliko dojmova sa zivota na selu, ali nemrem vise, bum drugi put...

dakle zene, sretan vam dan zena! uvjek imajte na umu da ste upravo vi najpametnije, najbolje i najljepse i nedajte nikom da vas zajebava, pogotovo ne glupim muskima! :)
inace, koja nije znala zakaj bas 8.3.-->'8. ožujka 1857. - New York - žene zaposlene u tekstilnoj industriji protestirale su zbog neljudskih radnih uvjeta i niskih plaća. Policija ih je rastjerala. Dvije godine kasnije osnovale su svoj prvi sindikat kako bi se zaštitile i osigurale si osnovna prava u radnoj sredini. ' a dalje citajte na http://www.babe.hr/aktivnost/8mart2002.htm
cak i u indiji postoji dan zena. na v music channel se cijeli dan vrte spotovi s bollywoodskim ljepjkama, a prije svakog spota bude najava, tj. ime i slika glumice koju cemo gledat u iducem spotu. kao da dosada jos nisam naucila koja je koja.
a stvarni zivot je malo drukciji... prije par dana mi je cura iz hostela pricala o svom 'decku'. taj tip joj se svida i ona njemu, ali je on iz panjaba, a ona iz rajastana i makar su ista kasta, jednako bogati i sva ta sranja, zato kaj se iz drugih djelova indije njegovi roditelji ne bi nikad odobrili taj brak. ona za svoje ne zna kaj bi joj rekli, nece ih ni pitat jer nema smisla kad njegovi ne dozvoljavaju... i tako su se oni pomirili sa svojom sudbinom, tj. dogovorili su se da ce biti special friends jer ocekuju da ce se ozenit za ljude koje im obitelji odrede. i ona nikad ne bi prkosila svojim roditeljima jer ce oni za nju odabrat nekog dobrog i kad se ona nebi htjela udat za tog nekog osramotila bi svoje roditelje i svi bi pokazivali na njih prstom (ne doslovno) iducih sto godina... i to mi sve prica cura koja ima 23 godine, radi, isla je ne neki koledz, ono, da sam se ja rodila u indiji, to sam mogla biti ja... uopce se ne radi o tome da su njeni starci neki uzasni ljudi koji bi je prodali nekom tipu, nego je to jednostavno takav sustav... i jos je ona medu 'sretnijima', ima starce koji je vole i podrzavaju. ne mora od svoje 5 godine nosit cigle 10 sati dnevno, kopat po smecu i skupljat najlonske vrecice za reciklazu, i slicno... pregrozno je kaj tu mozes sve vidjet... a jos je groznije to kaj ti se cini da nemres nikako pomoc, da nemres nista promjenit... i onda svaki dan prolazim pored svega toga, pravim se da ne vidim to, da je to 'normalno' jer bi inace ispizdila... fakat ne znam kak da se suocim sa svim tim. znam da takav stav samo odrzava svu tu nepravdu, jad i bijedu, ali je tako tesko nesto poduzet... tek sad to kuzim, kolko je fakat tesko borit se protiv toga... ok, sad malo zalazim u patetiku i kliseje, al kad je tak.

napokon sam pogledala narnijske kronike. da, da, tekl sam jucer, 19.2. 2006. gledala narniju! sad vam je jasno di ja zivim, lol! isli smo u indijski sinestar, kao najbolji kompleks. tam karta dode 150 rupija (oko 20 kuna) a u ostalim kinima najbolja mjesta dodu 70 rupija. imamo 2 kina 20 minuta pjesice od kuce al smo morali ici u taj smrdljivi 'pvr' jer sam tam imaju strane filmove.
a fakat je sinestar, sve isto, hrpa dvorana s filmovima 'za svaciji ukus', kokice i ona hrana koja se prodaje u predvorju, mladahno i super ljubazno osoblje u istim majcama... ma katastrofa! ne idem vise tamo, sad mi je i taj pvr na crnoj listi.
e da, dobile smo karte u B redu, to je drugi od platna, i bile smo doslovno 2 metra od platna. da bi procitala kaj je pisalo na forspanima, morala sam okretat glavu s ljeva na desno... :/ onda smo se jos prije neg kaj je poceo film premjestile u zadnji red, i odmah nam je dosao ljubazni zaposlenik cinestara, 'madam, excuse me can i see your ticket?' evo ti. 'madam, this is not your seat...' i lik nam je poceo objasnjavat ko da smo debilke da smo mi u redu B, a da trenutno sjedimo u redu J i da se moramo premjestit, ako zelimo on ce nam pokazat di tocno sjedimo... onda mi njemu objasnjavamo kak nis ne vidimo u redu B, jel mozemo tu ostat sjedit, pa ak dode osoba cije je to mjesto, da bumo se makle. ne ne, nazalost morate na svoja mjesta, ako nakon pola sata niko ne dode, onda se vi mozete tu sjesti. super! inace indijci svugdje i stalno kasne. i ja svugdje i stalno kasnim al mi je ipak neshvatljivo kak nonsalantno kasne na film. ono po 20 minuta, pola sata... kaj ih ne zanima kak pocinje film? ne kuzim fakat. i kad zavrsava film, odmah se svi pocnu dizat. a nije jos gotov, sam se kuzi da bu zavrsil za dvije minute, al ne, oni ne mogu izdrzat... dizu se i idu ca. i onda kazu 'gledao sam narnijske kronike!' ma jesi drek! uglavnom, nekak su nam se privikle oci na big screen, lol, al me usred filma copio vrat, pa smo se nakon pauze premjestile iza. sve je bilo puno naravno, pa smo ko neke klosarice sjedile na stepenicama. ali barem mi je vrat bio u normalnom polozaju. mislila sam si da bu nam opet dosao zaposlenik, madam, ne smijete sjedit na podu, odite u svoj red B, ali nije. unatoc svemu, super mi je bio film, nisu ga uspjeli usrat. jeeee! vjestica je imala super frizuru, djeca su mi bila bas tipicni mali englezi, ruzno slatki, zivotinje su relativno dobro napravili... dabrovi su bili super, lisica je bila ruzna, aslan, ok. kad sam bila mala, bas sam obozavala gledat narnijske kronike, i sad mi se sve vratilo... u jednom trenutku sam skoro zaplakala (ha ha) bas me zanjelo! jedino kaj sad malo vise kuzim katolicku simboliku i sovinizam u cjeloj prici, ali ipak volim narnijske kronike... kaj ima sad u kinima 'na zapadu'? tu dolaze memoari jedne gejshe iduci tjedan, tak da cu morat odgodit svoj bojkot indijskog sinestara. indijske filmove vise uopce ne zelim gledat, osim jednog koji se zove holiday, i taj film je ljudi moji indijska verzija prljavog plesa! ali sve je isto, iste scene, ma sve. vidla sam samo spotove iz tog filma, i nisam mogla vjerovat, sad moram ici gledat to... moram sam provest anketu medu indijcima, da li oni znaju za izvorni dirty dancing... ako ne znaju, ja to necu moc vjerovat, lol!